Smanjimo, reciklirajmo, hodajmo, mijenjajmo se... Zajedno možemo sve! - Reduzieren wir, recyclen wir, bewegen wir uns, verändern wir uns... Zusammen können wir alles! - Let's use less, recycle, be efficient, change our habits... Together we can do it all!









Projektima EE i OIE
do pozitivnih klimatskih promjena


Zakon o zaštiti akumulacija Modrac
 
Start-up energy+housing

Energetska savjetovališta
 u Tuzli i Sarajevu


Odgovorno upravljanje
 medicinskim otpadom


Partnerstvo za više
okolišne standarde u BiH

UNDP natječaj: “Obnovljivi izvori energije”

The UNDP Renewable Energy Challenge


webaward.me BiH2010


Od učešća javnosti
do održivog razvoja




 
 
Prečistite otpadne vode
po sistemu BiCon

Partneri



www.bicon-ag.ch

Prijatelji




www.metron.ch



www.seecon.ch


www.poslodavcitk.com


www.boell.ba

www.aarhus.ba

www.zv.hr

www.bellsmovement.org


www.envforum.eu

www.ekologija.rs


www.mojaenergija.hr

http://nep.vitra.si

www.biologija.com.hr

www-pz.hodbina.ba

www.zelenaneretva.ba


www.greenpeace.com

www.udruzenje.bistrobih.ba
www.bistrobih.ba

www.ekotim.net

www.agree.net

www.Tuzla-x.com

www.komunalactz.com.ba

www.ekokuce.com

www.bhreportet.ba

www.tuzlarije.net

Deterdženti bez fosfata

Naziv projekta: Deterdženti bez fosfata – napredak za okoliš

Format aktivnosti: kampanja

Vremenski period: 9 mjeseci

Trajanje projekta: april – decembar 2012.

Implementator: Centar za ekologiju i energiju

Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle je u saradnji sa Fondacijom Heinrich Bőll realizirao projekat pod nazivom “Deterdženti bez fosfata - napredak za okoliš”.  Budući da je BiH postala rijetka zemlja u Evropi u kojoj se koriste deterdženti bez kontrole kvaliteta i sa sadržajem fosfata iznad dozvoljene količine što itekako doprinosi zagađenju voda, cilj ovog projekta je bio da se inicira donošenje zakonske regulative vezane za ograničavanje sadržaja fosfata u deterdžentima,  kao i uvođenje kontrole kvaliteta postojećih deterdženata na bh. tržištu.

U okviru projekta je pripremljena brošura pod nazivom “Deterdženti bez fosfata - napredak za okoliš” u kojoj se nalazi kratka analiza trenutnog stanja, postojećih dokumenata i iskustava u BiH i okruženju. Brošura se može pogledati i preuzeti na linku  www.ekologija.ba ili klikom na sliku.

U okviru projekta su organizirana dva okrugla stola, prvi u Tuzli i drugi u Sarajevu gdje je sagledano trenutno stanje u BiH, zemljama u okruženju i EU, iskustva drugih zemalja vezana za zakonsko ograničavanje sadržaja fosfata u deterdžentima, implementaciju Zakona o hemikalijama u RS, kao i izrada zakona u FBiH. Utvrđeno je da Federalno ministarstvo zdravstva radi na pripremi Zakona o hemikalijama što je osnova za donošenje Pravilnika koji će ograničiti učešće fosfata i definirati sastav deterdženata. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske radi na implementaciji Zakona o hemikalijama („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 25/09) i donesenih podzakonskih akata. Implementacija pravilnika o deterdžentima je još uvijek u početnoj fazi.

Na okruglom stolu u Sarajevu je Džemila Agić, Centar za ekologiju i energiju, prezentirala projektne ciljeve, implementirane aktivnosti, postignute rezultate i plan nastavka rada. Govorila je o štetnim posljedicama eutrofikacije u našim rijekama, jezerima i potocima i pozitivnim iskustvima nakon ograničavanja fosfata u deterdžentima u državama u okruženju i EU.




Rijad Tikveša, Ekotim iz Sarajeva je prezentirao projekt „NO FOSFOS“. U okviru ovog projekta je implementirana kampanja koja je imala aktivnosti ispitivanja sadržaja fosfata u rijekama. Analiza je pokazala koliki su problem fosfati u vodotocima. U cilju animiranja vlasti i građana korišteni su elektronski i printani mediji. Za građane je pripremljena lista preporučenih deterdženata bez fosfata i sugerisano im je da ih koriste u cilju zaštite okoliša.

Adisa Mehić, Federalno Ministarstvo zdravstva, je govorila o problemima kod donošenja Zakona o hemikalijama. Istaknuto je da je Prednacrtom zakona o hemikalijama u dijelu o deterdžentima napravljena dobra osnova za donošenje podzakonskih akata koji bi definirali sadržaj fosfata u deterdžentima.

Iznesen je problem vezan za dobijanje negativnog odgovora na Prednacrt zakona o hemikalijama od Ministarstva finansija FBiH zbog planiranja dodatnih resursa.

Mujaga Begić, Fabrika deterdženata „Dita“ Tuzla je rekao da se firma trenutno nalazi u krizi ali da očekuje da će se to uskoro pozitivno riješiti. Istakao je da je "Dita" spremna da proizvodi deterdžente bez fosfata i da bi zamjenu za fosfate koristila "compound" za čiju proizvodnju koriste sirovine iz okruženja što bi pojeftinilo proizvodnju deterdženata. Prezentirao je Ditasil 40, rješenje Fabrike deterdženata „Dita“ koje je ekološki ali i ekonomski isplativo i specijalno razvijeno za deterdžentsku industriju- proizvod koji je apsolutno siguran za okoliš. Naglasio je važnost formiranja certificiranog laboratorija za analizu deterdženata koji se proizvode ili uvoze u BiH.

Džejna Milaković- Ramadani  i Nina Pajović iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske su prezentirale Zakon o hemikalijama i Zakon o biocidima („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 37/09) kao i podzakonske akte koji su doneseni u RS, posebno pravilnike koji se odnose na deterdžente. Isti su usklađeni sa propisima EU i to: Uredbom 648/2004 o deterdžentima, kao i njenim izmjenama i dopunama (Uredbe 907/2006 i 551/2009). U narednom periodu planirane su izmjene važećih podzakonskih akata o deterdžentima u svrhu njihovog usklađivanja sa Uredbom 259/2012 kojom se u EU mijenja Uredba 648/2004 u smislu ograničavanja sadržaja fosfata u deterdžentima.

Iznijele su poteškoće na koje nailaze kod implementacije propisa zbog nepostojanja sličnih u Federaciji BiH, te su navele da je u cilju što bržeg usklađivanja entitetskih propisa kojima se uređuje oblast hemikalija potrebno uspostaviti zvaničnu komunikaciju između nadležnih ministarstava. Govorile su o važnosti stalnog usklađivanja propisa u RS sa novinama u EU.

Nakon prezentacija razvila se konstruktivna diskusija u kojoj su aktivno učestvovali predstavnici Federalnog Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Federalnog Ministarsva okoliša i turizma, Agencije za vodno područje Jadranskog mora, Uprave BiH za zaštitu zdravlja bilja, Direkcije za evropske integracije i nevladinih organizacija.

Zaključci Okruglog stola:

1. U cilju brzog smanjenja fosfata u komunalnim otpadnim vodama i smanjivanja mogućnosti eutrofikacije vodotoka neophodna je zakonska zabrana proizvodnje i uvoza u BiH deterdženata sa koncentracijom fosfata iznad propisanih graničnih vrijednosti.

2.  Najznačajnija firma u BiH za proizvodnju deterdženata "DITA" je spremna za proizvodnju deterdženata bez fosfata, što znači da njen rad i opstanak, donošenjem ovih propisa, neće biti ugrožen.

3.  Zakon o hemikalijama i podzakonski akti o deterdžentima, koji su usklađeni sa uredbama EU u RS već postoje, ali je neophodno njihovo hitno donošenje u Federaciji BiH i njihova implementacija.

4. Kako bi implementacija Zakona o hemikalijama bila izvodljiva važno je da Zakon o hemikalijama i podzakonski akti u Federaciji BiH budu usklađeni sa Zakonom o hemikalijama u RS, radi jedinstvenog tržišta u BiH.

5. U cilju ubrzavanja cijelog procesa oko donošenja zakona i podzakonskih akata u Federaciji BiH, preporučuje se uska saradnja sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS i korištenje njihovog iskustva kod donošenja Zakona i podzakonskih akata.

6. Preporučuje se Federalnom ministarstvu zdravlja da učini dodatne napore u komunikaciji sa Ministarstvom finansija kako bi donošenje Zakona bilo što brže.

7.   Zaključke okruglog stola je neophodno poslati relevantnim ministarstvima i drugim institucijama.

Zaključci sa okruglog stola su upućeni svim nadležnim institucijama. Kakva će biti njihova reakcija i koliko brzo će teći ovaj proces će se znati, jer će Centar za ekologiju i energiju nastaviti pratiti ove aktivnosti i informirati zainteresovane putem web stranice www.ekologija.ba.

U BiH su skoro sva jezera i rijeke, nizvodno od većih gradova i naselja, ugrožene eutrofikacijom, jer se otpadne vode ispuštaju u vodotoke uglavnom bez ikakvog prečišćavanja. Bez obzira na ovako stanje BiH je poznata u Evropi i u svijetu po značajnim rezervama čiste vode za piće. Međutim, ako se trend zagađenja voda nastavi, i njoj prijeti opasnost siromaštva pitkom vodom zbog čega je neophodna hitna zaštita voda.

Tuzla, Januar 2013.

 

Broj posjeta: 399.814
Danas: 27

Pratite nas na facebook-u




Povećaj mapu »


Podržavate li pokretanje inicijative za izmjenu i dopunu Zakona o zaštiti akumulacije Modrac ?
  « prethodne ankete


Prljavi veš treba prati samo ako je veš mašina puna. Našina napunjena do pola troši oko 50% više energije. detaljnije
svi savjeti »



Flag Counter